Karakteristike rasada različitih sorti determinantnog paradajza 
Vrsta: Diplomski| Broj strana: 15 | Nivo: Poljoprivredni fakultet Novi Sad

САДРАЖАЈ
УВОД..............................................................................2
1.1.Порекло и распрострањеност парадајза............................................. 2
1.2.Захтеви парадајза за условима успевања 3
1.3.Подела сортимента парадајза 4
1.4.Производња расада 4
1.5.Начини производње парадајза 5
1.5.1.Њивска производња 5
2.ЦИЉ РАДА 8
3.МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 9
4.РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 10
4.1.Маса расада 10
4.2.Маса стабла 11
4.3.Маса листа 12
4.4.Број листова 13
5.ЗАКЉУЧАК 14
6.ЛИТЕРАТУРА 15
1. УВОД
1.1. Порекло и распрострањеност парадајза
Парадајз (Lycopersicon esculentum, Mill) припада фамилији Solanaceae, роду Solanum. Парадајз је једногодишња дикотиледона биљка која припада групи најчешће гајеног поврћа у нашој земљи па и у свету. Велики значај парадајза проистиче из његове храњиве вредности, али из због површина које заузима у свету и код нас. Плод парадајза се може користити за исхрану у ботаничкој зрелости, али и као зелени плод (кишељење). Зрели плод парадајза се у људској исхрани најчешће користи у свежем стању или прерађен у виду многобројних производа. Од плода се добија сок, пире, прашак, може да се суши, маринира или кисели у зеленом стању (Лазић и сар. , 2001.).
Парадајз је поврће високе биолошке вредности, за људску исхрану у свежем стању је посебно значајан због садржаја угљених хидрата, органских киселина, витамина Ц, мале калоријске вредности и високог садржаја калијума, а из прерађеног парадајза се лакше усваја ликопин и β-каротин који дају црвену боју плоду и представљају једне од најјачих антиоксиданаса, корисних у превенцији канцерогених и болести кардиоваскуларног система.
Парадајз води порекло из Јужне Америке, из области Анда. Открићем Америке пренет је у Шпанију, Португалију и Италију. Из XVI века су и први писани подаци о парадајзу. Називан је „златна јабука” (pomi doro) или „јабука љубави“ (pom amoris), јер је у том периоду имао значаја пре свега као украсна и лековита биљка са жутим и црвеним плодом (Лазић и сар., 1998.). Назив парадајз потиче из грчког (paradeisos) и латинског језика (paradisus) што означи „раскошан врт, рај“ (Вујаклија, 1980.).
Као поврће, парадајз се почео гајити тек почетком XIX века и то прво у Италији, Шпанији и Холандији. У нашим крајевима парадајз се почео користити за исхрану крајем XIX века, али само зелен за кишељење (туршија), а као зрео плод тек у ХХ веку. Парадајз се у свету гаји на површини од 4.533.637 ha са просечним приносом од 27,05 t/ha (FAO 2007.). Највеће површине под парадајзом се налазе у Кини, Турској, Египту итд. У Србији парадајз се гаји на око 22.200 ha са просечним приносом од 10,13 t/ha, који је за три до шест пута нижи од приноса који остварују водећи светски произвођачи.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]